agathos

 

              NOc je mozda najbolja za razmisljanje....mrak...tisina.....moj mozak i ja:)))

              Pokusavajuci da dam odgovore na pitanja koja najcesce postavljam sam sebi, noc sam proveo pokusavajuci da je malo idealizujem, te sam trazio zvezde na nebu koje je bilo neumojivo crno...bez ijedne sjajne tackice...No dobro, tu su moje cigarete koje su mraku davale neki sjaj....ubijale kiseonik u sobi, natapajuci je dimom . I nije mi smetalo, barem ne sinoc, dok mi je danas smrdelo samo tako. Izgleda da je tako uvek kada radimo nesto sto nam pricinjava trenutno zadovoljstvo, tek kada ih ostvarimo  ukapiramo da nam  iste stvari  i .... smrde!

           Elem, dok sam tako piljio u plafon, pospipajuci pepeo i po sebi i stvarima oko sebe , uz nemalu mogucnost da se samozapalim, ukpirao sam jednu stvar koju sam nekako prosto u sinocnoj melanholiji prevideo, a to je da se ljudi menjaju....i da je to skorz ok. I da, tesko je onda ostaviti stvari kakve su bile nekada, jer smo ih mi promenili i to svojim zivotima.

         Danas je mi je moj pametni prijatelj, dok smo kratki espreso ispijali vrlo dugo ( da ga pijemo u Italiji smatrali bi nas nepristojnima) objasnio par stvari. Sa nekim sam se naravno slozio sa nekima ne.... Ali, ono sto neopsporno priznajem, njemu kao umnom autoritetu, je da p onda kada nas neki ljudi, dave , guse, ubijaju....bez obzira na to koliko nam je nekada bilo lepo sa njima, oni ipak ne rade dobru stvar....prosto, trebalo bi da nas....pa zagrle ili poljube recimo!  I to je onda recimo prihvatljivo....za svku stranu price. Ali posto iz mog mozga uvek izbijaju upitnici, pomsilio sam da  je mozda takav nacin razmisljanja i nezreo...jer isto i rade deca...ostavljaju igracke kada im vise nisu interesantne! Kako nastaviti igru, kada vam svaki dan donosi i novo iskusenje sa ljudima? Ali, to je pitanje za sutra....mozda je ipak jutro pametnije od veceri? :))))

              Pocetak....

              I nagovorili su me.....

              I ne znam da li radim pravu stvar....

              Ali podelicu to sa vama.....ako vas uopste bude....onih koji ce ovo zeleti da cituckaju.Mada, moram da priznam da sam pocetnik i da ne znam kako uopste fukcionise sve ovo. Pretpostavljam da ima i manje i vise interesantnih i manje i vise originalnih, duhovitih ili tuznih...svaka sugestija je dobrodobrodosla. Ako sam ukapirao ovo, trebalo bi da mu je svrha da podelim razmisljanja sa vama, izmedju ostalog. Pa, bice mi zadovoljstvo da to uradim. 

            Imao sam neverovatan dan, koji me je surovo naterao na to da se opet, po ko zna koji put, upitam da li postoji nesto sto bi moglo da se nazove konstanta u prijateljstvu. Onda sam malo razmisljao i setio se svoje prijateljice, koja mi je jos u vreme studentskih dana rekla: dok imamo zajednicki interes druzicemo se...  Tada mi je to izgledalo strasno, jer sam pomislio da je nemoguce da je interes nesto sto povezuje ljude, da ih okuplja, da ih cini zadovoljnim u tom interesnom upucivanju jednih ka drugima. Danas, posle nekih 14 godina.....moram da priznam da je bila u pravu. Jer, iako je mozda mislila na faks kao jedini interes tada, ono sto smo kasnije dozivljavali sa drugim ljudima, ma kako lepo bilo upakovano u papir neznih poruka i zaljubljenih medvedica, bilo je to...emotivni, duhovni, intelektualni i na kraju materijalni interes.

             Posle nekoliko meseci, danas sam se cuo sa prijateljem.....prica vrlo ruzna.....upakovana u onaj papir, sada mi lici na ogromne bombonjere sa malo bajatih cokoladnih bombona unutra.  Pokusali smo da izgladimo nas odnos, razgovarali, okretali, izvrtali, premestali, zamenjivali.....i dosli na isto.....bajato je...i prazno!Jer  ono sto nas je povezivalo kod jednog postalo potpuno nevazno, a da se kod drugog  pretvorilo u konstatno stanje zivota....i onda smo se razisli.....a spajala nas jesamo jedna stvar, samo jedna vrsta interesa....A pokusali smo da iz jedne izvedemo mnostvo, ali mnostovo se pokazalo kao nedovljno da odrzi onu jednu stvar, da odrzi prijateljstvo. I onda sam opet razmislio, koliko su promene koje dozivljamo, prihvatamo i postaju deo nase svakodnevnice stvari koje nas udaljuju jedna od drugih. Da, zivot nosi i ovo i ono, mi se menjamo i to je njegova lepota, ta nestalnost, (samo)izgradjivanje, dinamicnost....cak i oni tuzni dani dobijaju svoj smisao u onim lepim...ali, zar ne bi trebalo a ondau sve to budu ukljuceni i prijatelji...Verovatno da....ukoliko su i oni spremni da porastu...sami sa sobom i sa drugima...Dosta je za veceras......

 

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

«	Decembar 2025					»
Po	Ut	Sr	Če	Pe	Su	Ne
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30	31

• agathos1
• pocetak
• Čestitamo!

• Generalna [3]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom